Horror price

Dobrodošli na moj blog. Ovde se nalaze tzv horor price koje su mesecima unazad izlazile u teen casopisu OK!

11.03.2010.

KRVAVI PUT

Profesorka bilologije nam je dala zadatak da odemo u sumu i istrazimo neke biljke o kojima smo tih dana ucili. Ali, kad sam dosla iz skole, bila sam toliko umorna da sam legla u krevet da malo predahnem. Brzo sam zaspala i usnula uzasan san... Nisam znala gde sam, samo sam osetila da sam negde napolju i da je prilicno mracno. Dok sam hodala, na tlu sam ugledala nekakve mrlje. Pomislila sam da je mozda neko prolio sok ili nesto slicno i krenula sam mirno dalje. Ali mrlje su se pojavljivale podmojim negama – kao da su mi otkrivale neki put. Postajala sam sve znatizeljnija i odlucila sam da slednim trag.  Kada sam dosla do kraja puta, imala sam sta da vidim. Zaprepasceno i uplaseno stajala sam i gledala, bez reci – predamnom je u lokvi krvi lezala mrtva ptica. Pored nje na tlu stajao je papir na kome je pisalo: „Ko uzme ovaj papir, sledeca je zrtva.” Bacila sam ga i smesta i sva prestrasena pocela da trcim. A onda me je iz tog groznog sna probudila zvonjava mobilnog telefona! Zvala me je drugarica da se dogovorimo da zajedno idemo da proucavamo biljke za zadatak. kada samo stigle do sume, pretrnula sam od straha – samo sam buljila u  zemlju, ocekujuci da cu svakog tenutka na njoj ugledati one crvene mrlje...

11.03.2010.

PAS SPASILAC

Bilo je to jedne veceri kad sam se vracao sa treninga kuci. Umoran i gladan, otisao sam do obliznjeg kioska da kupim picu. Posto sam zeleo da sto pre stignem kuci, krenuo sam precicom preko mracne i zapustene livade. Bilo je pomalo jezino jer nigde nije bilo zive duse. Hodao sam i hodao dok odjednom nisam zacuo rezanje nekog psa. U prvi mah sam pomislio da mi se pricinilo, ali kada sam se okrenuo, imao sam sta da vidim – iza mene je stajao ogroman doberman. Sledio sam se od straha. Gledao sam mu pravo u oci i celjust...  Pokusao sam da ubrzam korak, ali me je pratio. Palo mi je na pamet da mu bacim komad pice kako bi me pustio na miru. Ucinio sam to i pokusao da pobegnem, ali kada sam se okrenuo da vidim da li i dalje ide za mnom, zapeo sam za neku granu i stropostao se na zemlju. Bio sam sav krvav i izgreban i nisam mogao da se pomerim. Vristao sam „u pomoc” iz petnih zila, ali bezuspesno. Posle dvadesetak minuta cuo sam kako mi neko prilazi sa ledja. Kada sam se okrenuo, ponovo sam ugledao onog crnog psa. Prisao mi je i poceo da me lize i cvili. Ubrzo je poceo i glasno da laje. Moji roditelji su se zabrinuli sto me nema, pa su, pretpostavljajuci da mi se nesto dogodilo, krenuli da me traze. Kako bi skratili put, posli su preko livade na kojoj sam ja cekao neciju pomoc. Kad sma cuo poznate glasovem obradovao sam se sto su to bas oni. Pokusao sam da ih dozovem, ali nisam imao snage da viknem. Tada je doberman koji je stajao kraj mene dotrcao do njih i upornim lajanjem ”zatrazio” pomoc. Roditelji su konacno shvatili da pas nije sam i pogledali unaokolo. Kada su me ugledali, izbezumili su se od srece sto su me pronasli. Ko zna sta bi bilo samnom da se nije pojavio taj doberman...

11.03.2010.

NEZVANI GOST

Tog dana je cela moja porodica isla na svadbu kod naseg poznanika. Meni se nije islo pa sam uspela da nagovorim matorce da ostanem kod kuce. Pristali su pod uslovom da samnom ostane i moja osmogodisnja sestra. Napolju je celog popodneva grmelo, a ona se uplasila pa je neprestano vikala i plakala – bila je nepodnosljiva i potpuno me je izludjivala. Toliko da se plasila da sam morala s njom cak i do toaleta. I dok sam stajala pored lavaboa, kroz prozor kupatila ugledala sam nekog coveka u crnom. Nazalost, ubrzo ga je videla i moja sestrica – pretrnula je od strahaiako sam pokusavala da je uverim da joj se ucinilo jer je noc. Ali ni meni, priznajem, nije bilo svejedno... Seka nikako nije mogla da se smiri, pa sam joj rekla da su izaci napolje da proverim sta se desava. Na moje zaprepascenje, napolju je zaista stajao neki covek u crnom. Posto je nasa kuca jedina u ulici, nas dve smo zakljucile da dolazi kod nas. Posle nekoliko minuta je zazvonio i vikao da mu otvorimo jer pada kisa! Predstavio se kao tatin prijatelj i rekao da je kod nas, dok je bio u poseti pre nekoliko dana, ostavio neke svoje stvari. Pustile smo ga u tatinu sobu da pronadje ono sto mu treba. Bio nam je sumnjiv i bile smo uverene da je provalnik ili lopov, ali od straha nismo smele nista da kazemo. Da mu nismo otvorile vrata ko zna sta bi se desilo... Posle nekoliko minuta, dok je ”provalnik” kopao po tatinim fiokama, neko je opet zazvonio na vratima. Bio je to tata, koji je, zamislite, zaboravio poklon za mladence. Sapnule smo mu da je u njegovoj sobi provalnik. Ali u tom trenutku covek je izasao iz sobe, a tata mu se veselo obratio: „O, Rade, bas sam se pitao kada ces doci po stvari koje si ostavio kod nas!” Toliko o nasem provalniku... Ipak, sestra i ja smo se dogovorile da vise ne otvaramo vrata kada smo same kod kuce...

<< 03/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
37620

Powered by Blogger.ba