Horror price

Dobrodošli na moj blog. Ovde se nalaze tzv horor price koje su mesecima unazad izlazile u teen casopisu OK!

06.03.2010.

CUDNI LJUDI

Sve se desilo jednog vikenda. Probudila sam se i videla da roditelji i sestra jos spavaju. Zaculo se zvono na vratima. Izasla sam i ugledala zenu koja me je zamolila da joj dam malo para jer joj je sin bolestan. Otisla sam u sobu i dala joj nesto svoje ustedjevine. Cudno me je pogledala, uzela novac i otisla bez reci. Isto se ponovlo i sutradan, ali tog jutra mi je sve delovalo cudnije. Primetila sam da u blizini stoji i jedan covek. Opet sam joj dala malo para, i ona je otisla, odmeravajuci sva vrata i prozore. Otrcala sam u sobu i posmatrala ih sa balkona. Prisla je tom coveku, nesto su pricali i otisli kolima. Te veceri sestra i ja smo ostale same jer su nam roditelji otisli u goste kod prijatelja. Sedele smo i gledale TV kada se zacula skripa ulaznih vrata. Pomislile smo da je mama znaboravila nesto. Sisle smo u prizemlje i videle kako zena u zutom i covek u crnom ulaze u spavacu sobu. Uletele smo u kupatilo koje se nalazilo naspram ulaznih vrata, zakljucale se i kroz kljucaonicu posmatrale kada ce izaci napolje, sto se ubrzo i dogodilo. Pozvale smo roditelje da dodju i ispricale im sta se dogodilo. Mama je uletela u sobu, a mi za njom. Nestao je novcanik sa nocnog stocica kao i njen nakit, ali tu je stajala poruka na kojoj je pisalo: “ Vidimo se posle ekskurzije..” Cele noci nismo mogle da zaspimo. Ali ne brinite za sad se nista nije dogodilo, a pisacemo vam ako se nesto dogodi kada se vratmo sa ekskurzije.

06.03.2010.

VAMPIR ILI DECKO...

Kad sam nedavno pocela da se zabavljam sa svojim sadasnjim deckom, bila sam na sedmom nebu. Bio je lep i superzabavan, a i strahovito me je podsecao na nekoga, samo sto nikako nisam mogla da se setim na koga... A onda sam pre nekoliko dana s drugaricama iz skole  u bioskop. Dugo sam se spremala za gledanje tog velikog filmskog hita ”Sumrak”. Ljubavna prica o vampiru i devojci koja se zaljubila u njega me je oborila s nogu, a kada smo uzasle iz bioskopa, drugarice su me upozorile na jos jedan detalj: Edward iz filma, uzasno je licio na Igora. Mog Igora! Ha-ha, to poredjenje mi je bilo smesno, mada je nekakva slicnost zaista postojala. Te veceri sam otisla na spavanje a u mislima mi je bio preslatki vampir iz filma, i tacno sam znala da cu ga sanjati. Ali, taj san nije bio bas onako romantican kao sto sam ocekivala. Vampir Edward je u mom snu sve vreme hodao naokolo, lep kao i uvek, sa svojim bratom vampirom, kojeg sam u snu uglavnom videla s ledja pa ustvari nisam ni znala kako izgleda. Kad je moja znatizelja vec bila na vrhuncu, brat vampir se okrenuo i – imala sam sta da vidim. Zuckaste oci, siljati ocnjaci, bleda put, tamnija kosa i lice koje mi je bilo i te kako poznato: Igor. Istog sekunda sam se probudila. Tog dana u skoli bila sam totalno nemirna. Znala sam da je to bio samo san, ali sam svejedno osecala neku cudnu energiju u vazduhu. Trebalo je posle skole da se nadjem sa Igorom na igralist, ali kada sam u dogovoreno vreme dosla tamo, njega nije bilo. Zvala sam ga na mobilni, nije se javljao. Vec je pocela da me hvata panika pa sam otisla do njega kuci – njegova mama mi je rekla da je u bolnici! Nisu znali tacno sta mu je, ali ga je tata odveo u bolnicu jer mu je tokom noci odjednom pozlilo: pobledeo je, imao je crvene rane na vratu, a zalio se i da ga bole zubi...

06.03.2010.

STRASNA NOC...

Te veceri sam se sama vracala kuci. Zivim daleko, a duz puta prema mojoj kuci skoro sve ulice su neosvetljene i mracne, a tu je i jedna mala suma. Bilo je toplo vece i nije bio prvi put da sama idem tuda, ali ovo, prilikom sam se osecala drugacije . Sto sam se vise priblizavala toj sumi pocela je da me hvata jeza, oko mene nigde nikog , samo mrak i tisina. Bivalo je sve hladnije. Dok sam vadila jaknu iz torbe, zacula sam neke glasove. Okrenula sam se, ali nije bilo nikoga. Glasovi su postajali sve glasniji, ali jos uvek nisam mogla dobro da cujem sta govore. Ponavljala sam u sebi: „ Idi odavde sto brze mozes, trci!” Ali nesto me je vuklo ka tom mestu... Pocela sam da trcim ka glasovima. Pred ocima mi je bila samo mracna suma obasjana mesecinom. Odjednom je neko tiho saputanje pocelo da me okruzuje, sve vise i vise. Mracne figure kretale su se brzo oko mene. Srce je pocelo snazno da mi udara i zavrtelo mi se u glavi. Te figure su bile veoma visoke , imale su crne kapuljace, i lice im je bilo crno, bez usta i nosa, a njihove crvene oci su me gledale neprekidno. Osetila sam da gubim tlo pod nogama i pala na hladnu sumsku zemlju. Sledeca stvar koje se secam je moja soba, jos uvek pomalo mutna. Roditelju i prijatelji bili su oko mog kreveta, zabrinutih lica. Tesko mi je bil od govorim, ali sam ipak uspela da pitam: „Sta se desilo?”. Mama mi je odgovorila: „Sinoc, od trenutka kada si mi javila da dolazis kuci, proslo je 4 sata, a tebe nije bilo, Tata i ja smo se zabrinuli posto nam je komsija rekao da je cuo glasove u sumi... Brzo smo krenuli da te trazimo i nasli te kako lezis na zemlji sva prljava i izgrebana. Na putu do kuce stalno si ponavljala: „Znam ko ste vi, vi ste ljudi senke..” Pomislili su da je sve od pada, ali jos im nije jasno sta mi se desilo. Najgore od svega je sto se svaki put kad je pun mesec desi isti slucaj slican mom, samo sto tih ljudi vise nema. Jos uvek se ne zna sta se sa njima desilo. A ja se nicega ne secam, mozda je to i najbolje. Da nikad i ne saznam ko su bili ti ljudi senke!

<< 03/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
39996

Powered by Blogger.ba