Horror price

Dobrodošli na moj blog. Ovde se nalaze tzv horor price koje su mesecima unazad izlazile u teen casopisu OK!

12.03.2010.

CUDO IZ MORA

Proslo leto, raspust... Provod sa drugaricama na moru, suncanje, kupanje., lencarenje... Naj zabavnije od svega nam je bilo nocno kupanje. Odlazile smo na pescanu plazu oko ponoci i ludovale u vodi sa ostalim kupacima. Jedne veceri zadrzale smo se duze nego obicno. Dok su se moje tri drugarice zabavljale u plicaku, ja sam otplivala malo dalje. U jednom trenutku, kad sam se spremala da zaronim, ispred sebe sam ugledala par zamucenih svetlucavih zelenih ociju nekog cudnog bica. Pomislila sam da mi se pricinjava i na tren zatvorila oci, ali kada sam ih ponovo otvorila, jezivo stvorenje je i dalje bilo tu, cak mi se i priblizilo. Uplaseno sam pocela da plivam ka obali, sve brze i brze. Imala sam osecaj da morsko cudoviste pliva za mnom i da mi je za petama. Kada sam doplivala do drugarica, okrenula sam se nazad ka pucini, ali psim svetlucavih mesecevih zraka, nije bilo nicega. Nagovorila sam ih da se vratimo u hotel dok su se ostali jos zabavljali. Sledeceg jutra cula sam na plazi dve zene kako pricaju da se jedan maldic zamalo utopio prosle noci, bas na onom delu plaze gde smo bili i mi. Jeza mi je prosla celim telom i bila sam sigurna da se i taj decko sureo sa neobicnim svetlucavim ocima...

12.03.2010.

HORROR IZ NOCNE MORE

Jedne veceri sam odlucila da pogledam horor fiim. Radnja se desavala u malom selu van civilizacije, u kom se pojavio serijski ubica koji svoje zrtve gazi automobilom. Horori me inace ne plase, pa sam posle filma opusteno otisla na spavanje. Sutradan sam izasla sa drustvom. Nasli smo se na glavnom trgu i krenuli u omiljeni kafic. Trebalo je samo da prdjemo ulicu na kojoj nije bilo ni jednog automobila. Dok su oni prelazili, ja sam stajala na trotoaru i gledala niz ulicu. Samo sto sam napravila prvi korak, ni od kuda i pregazio sve moje prijatelje! Sve se desilo u delicu sekunde. Stajala sam sirom otvorenih ociju, slomljena i izbezumljena. Dunuo je hladan povetarac, a oci su mi se napunile suzama. Kleknula sam i nepomicno gledala u jednu tacku. A onda je neko dotrcao, stao ispred mene, zagledao mi se u oci, zamahnuo rukom i udario me toliko sanzno da sam se trgla. Bio je to moj brat, koji me je samarom probudio iz nocne more zbog koje sam glasno buncala. Posle tako ruznog sna odlucila sam da izbegavam horore. A onda sam se setila da imam dogovor sa prijateljima. Krenuli smo zajedno u piseriju, stigli do ulice koju smo trebali da predjemo bez automobila na vidiku...

12.03.2010.

GRIC!

Bio je veoma vedardan i zaista sam uzivala u njemu dok sam se vracala iz skole. Posto je put do kuce dug, kupila sam OK! da ga listam usput. U jednom trenutku mi je zazvonio telefon. Broj je bio jako cudan – 0666000666. Javila sam se i sa druge strane cula neki zvuk koji me je asocirao na zmije, a u pozadini se culo ostrenje nozeva. Prekinula sam vezu vidno uznemirena, a u sledecem trenutku je zagrmelo. Podigle sam pogled uvis: sunce je nestalo, nebo je bilo biserno belo, a na njemu se pojavio jedan dugacak sivi oblak u obliku izvijene zmije. Potrcala sam ka kuci, mada ona nije blizu, i dok sam stigla vec se smrklo. Kod kuce nije bilo nikoga. Odlucila sam da upalim TV, ali nije bilo ni struje. Kroz prozor sam videla da je mesec pun! A onda se cula poznata skripa vrata. Otvorila su se i zatvorila, ali se nisu culi koraci. Bojazljivo sam krenula da vidim sta se desava. Drhtala sam, sto zbog straha, sto zbog hladnoce. Sisla sam niz stepenice i odjednom se nasla na podu. Osetila sam necije prisustvo i taj neko me je ujeo za vrat. Pala sam u nesvest! Probudila sam se sledeceg jutra u svom krevetu prekrivena crnim ogrtacem. Pomislila sam da je vampir bio samo san. Ali kada sam stigla do ogledala, zaprepastio me je prizor – dve male rane na vratu, tacno na mestu gde me je predhodne veceri vampir zario svoje zube. Telefon je zazvonio, isti onaj broj. Sada se culo zavijanje vuka, a u pozadini opet ostrenje nozeva. Kada sam se javila, neko je promuklo izgovorio: „Vraticu se!”. Skupila sam hrabrost, okrenula broj, i na moje zaprepascenje cuo se samo glas koji kaze: „Birate nepostojeci broj...” .

11.03.2010.

KRVAVI PUT

Profesorka bilologije nam je dala zadatak da odemo u sumu i istrazimo neke biljke o kojima smo tih dana ucili. Ali, kad sam dosla iz skole, bila sam toliko umorna da sam legla u krevet da malo predahnem. Brzo sam zaspala i usnula uzasan san... Nisam znala gde sam, samo sam osetila da sam negde napolju i da je prilicno mracno. Dok sam hodala, na tlu sam ugledala nekakve mrlje. Pomislila sam da je mozda neko prolio sok ili nesto slicno i krenula sam mirno dalje. Ali mrlje su se pojavljivale podmojim negama – kao da su mi otkrivale neki put. Postajala sam sve znatizeljnija i odlucila sam da slednim trag.  Kada sam dosla do kraja puta, imala sam sta da vidim. Zaprepasceno i uplaseno stajala sam i gledala, bez reci – predamnom je u lokvi krvi lezala mrtva ptica. Pored nje na tlu stajao je papir na kome je pisalo: „Ko uzme ovaj papir, sledeca je zrtva.” Bacila sam ga i smesta i sva prestrasena pocela da trcim. A onda me je iz tog groznog sna probudila zvonjava mobilnog telefona! Zvala me je drugarica da se dogovorimo da zajedno idemo da proucavamo biljke za zadatak. kada samo stigle do sume, pretrnula sam od straha – samo sam buljila u  zemlju, ocekujuci da cu svakog tenutka na njoj ugledati one crvene mrlje...

11.03.2010.

PAS SPASILAC

Bilo je to jedne veceri kad sam se vracao sa treninga kuci. Umoran i gladan, otisao sam do obliznjeg kioska da kupim picu. Posto sam zeleo da sto pre stignem kuci, krenuo sam precicom preko mracne i zapustene livade. Bilo je pomalo jezino jer nigde nije bilo zive duse. Hodao sam i hodao dok odjednom nisam zacuo rezanje nekog psa. U prvi mah sam pomislio da mi se pricinilo, ali kada sam se okrenuo, imao sam sta da vidim – iza mene je stajao ogroman doberman. Sledio sam se od straha. Gledao sam mu pravo u oci i celjust...  Pokusao sam da ubrzam korak, ali me je pratio. Palo mi je na pamet da mu bacim komad pice kako bi me pustio na miru. Ucinio sam to i pokusao da pobegnem, ali kada sam se okrenuo da vidim da li i dalje ide za mnom, zapeo sam za neku granu i stropostao se na zemlju. Bio sam sav krvav i izgreban i nisam mogao da se pomerim. Vristao sam „u pomoc” iz petnih zila, ali bezuspesno. Posle dvadesetak minuta cuo sam kako mi neko prilazi sa ledja. Kada sam se okrenuo, ponovo sam ugledao onog crnog psa. Prisao mi je i poceo da me lize i cvili. Ubrzo je poceo i glasno da laje. Moji roditelji su se zabrinuli sto me nema, pa su, pretpostavljajuci da mi se nesto dogodilo, krenuli da me traze. Kako bi skratili put, posli su preko livade na kojoj sam ja cekao neciju pomoc. Kad sma cuo poznate glasovem obradovao sam se sto su to bas oni. Pokusao sam da ih dozovem, ali nisam imao snage da viknem. Tada je doberman koji je stajao kraj mene dotrcao do njih i upornim lajanjem ”zatrazio” pomoc. Roditelji su konacno shvatili da pas nije sam i pogledali unaokolo. Kada su me ugledali, izbezumili su se od srece sto su me pronasli. Ko zna sta bi bilo samnom da se nije pojavio taj doberman...

11.03.2010.

NEZVANI GOST

Tog dana je cela moja porodica isla na svadbu kod naseg poznanika. Meni se nije islo pa sam uspela da nagovorim matorce da ostanem kod kuce. Pristali su pod uslovom da samnom ostane i moja osmogodisnja sestra. Napolju je celog popodneva grmelo, a ona se uplasila pa je neprestano vikala i plakala – bila je nepodnosljiva i potpuno me je izludjivala. Toliko da se plasila da sam morala s njom cak i do toaleta. I dok sam stajala pored lavaboa, kroz prozor kupatila ugledala sam nekog coveka u crnom. Nazalost, ubrzo ga je videla i moja sestrica – pretrnula je od strahaiako sam pokusavala da je uverim da joj se ucinilo jer je noc. Ali ni meni, priznajem, nije bilo svejedno... Seka nikako nije mogla da se smiri, pa sam joj rekla da su izaci napolje da proverim sta se desava. Na moje zaprepascenje, napolju je zaista stajao neki covek u crnom. Posto je nasa kuca jedina u ulici, nas dve smo zakljucile da dolazi kod nas. Posle nekoliko minuta je zazvonio i vikao da mu otvorimo jer pada kisa! Predstavio se kao tatin prijatelj i rekao da je kod nas, dok je bio u poseti pre nekoliko dana, ostavio neke svoje stvari. Pustile smo ga u tatinu sobu da pronadje ono sto mu treba. Bio nam je sumnjiv i bile smo uverene da je provalnik ili lopov, ali od straha nismo smele nista da kazemo. Da mu nismo otvorile vrata ko zna sta bi se desilo... Posle nekoliko minuta, dok je ”provalnik” kopao po tatinim fiokama, neko je opet zazvonio na vratima. Bio je to tata, koji je, zamislite, zaboravio poklon za mladence. Sapnule smo mu da je u njegovoj sobi provalnik. Ali u tom trenutku covek je izasao iz sobe, a tata mu se veselo obratio: „O, Rade, bas sam se pitao kada ces doci po stvari koje si ostavio kod nas!” Toliko o nasem provalniku... Ipak, sestra i ja smo se dogovorile da vise ne otvaramo vrata kada smo same kod kuce...

06.03.2010.

CUDNI LJUDI

Sve se desilo jednog vikenda. Probudila sam se i videla da roditelji i sestra jos spavaju. Zaculo se zvono na vratima. Izasla sam i ugledala zenu koja me je zamolila da joj dam malo para jer joj je sin bolestan. Otisla sam u sobu i dala joj nesto svoje ustedjevine. Cudno me je pogledala, uzela novac i otisla bez reci. Isto se ponovlo i sutradan, ali tog jutra mi je sve delovalo cudnije. Primetila sam da u blizini stoji i jedan covek. Opet sam joj dala malo para, i ona je otisla, odmeravajuci sva vrata i prozore. Otrcala sam u sobu i posmatrala ih sa balkona. Prisla je tom coveku, nesto su pricali i otisli kolima. Te veceri sestra i ja smo ostale same jer su nam roditelji otisli u goste kod prijatelja. Sedele smo i gledale TV kada se zacula skripa ulaznih vrata. Pomislile smo da je mama znaboravila nesto. Sisle smo u prizemlje i videle kako zena u zutom i covek u crnom ulaze u spavacu sobu. Uletele smo u kupatilo koje se nalazilo naspram ulaznih vrata, zakljucale se i kroz kljucaonicu posmatrale kada ce izaci napolje, sto se ubrzo i dogodilo. Pozvale smo roditelje da dodju i ispricale im sta se dogodilo. Mama je uletela u sobu, a mi za njom. Nestao je novcanik sa nocnog stocica kao i njen nakit, ali tu je stajala poruka na kojoj je pisalo: “ Vidimo se posle ekskurzije..” Cele noci nismo mogle da zaspimo. Ali ne brinite za sad se nista nije dogodilo, a pisacemo vam ako se nesto dogodi kada se vratmo sa ekskurzije.

06.03.2010.

VAMPIR ILI DECKO...

Kad sam nedavno pocela da se zabavljam sa svojim sadasnjim deckom, bila sam na sedmom nebu. Bio je lep i superzabavan, a i strahovito me je podsecao na nekoga, samo sto nikako nisam mogla da se setim na koga... A onda sam pre nekoliko dana s drugaricama iz skole  u bioskop. Dugo sam se spremala za gledanje tog velikog filmskog hita ”Sumrak”. Ljubavna prica o vampiru i devojci koja se zaljubila u njega me je oborila s nogu, a kada smo uzasle iz bioskopa, drugarice su me upozorile na jos jedan detalj: Edward iz filma, uzasno je licio na Igora. Mog Igora! Ha-ha, to poredjenje mi je bilo smesno, mada je nekakva slicnost zaista postojala. Te veceri sam otisla na spavanje a u mislima mi je bio preslatki vampir iz filma, i tacno sam znala da cu ga sanjati. Ali, taj san nije bio bas onako romantican kao sto sam ocekivala. Vampir Edward je u mom snu sve vreme hodao naokolo, lep kao i uvek, sa svojim bratom vampirom, kojeg sam u snu uglavnom videla s ledja pa ustvari nisam ni znala kako izgleda. Kad je moja znatizelja vec bila na vrhuncu, brat vampir se okrenuo i – imala sam sta da vidim. Zuckaste oci, siljati ocnjaci, bleda put, tamnija kosa i lice koje mi je bilo i te kako poznato: Igor. Istog sekunda sam se probudila. Tog dana u skoli bila sam totalno nemirna. Znala sam da je to bio samo san, ali sam svejedno osecala neku cudnu energiju u vazduhu. Trebalo je posle skole da se nadjem sa Igorom na igralist, ali kada sam u dogovoreno vreme dosla tamo, njega nije bilo. Zvala sam ga na mobilni, nije se javljao. Vec je pocela da me hvata panika pa sam otisla do njega kuci – njegova mama mi je rekla da je u bolnici! Nisu znali tacno sta mu je, ali ga je tata odveo u bolnicu jer mu je tokom noci odjednom pozlilo: pobledeo je, imao je crvene rane na vratu, a zalio se i da ga bole zubi...

06.03.2010.

STRASNA NOC...

Te veceri sam se sama vracala kuci. Zivim daleko, a duz puta prema mojoj kuci skoro sve ulice su neosvetljene i mracne, a tu je i jedna mala suma. Bilo je toplo vece i nije bio prvi put da sama idem tuda, ali ovo, prilikom sam se osecala drugacije . Sto sam se vise priblizavala toj sumi pocela je da me hvata jeza, oko mene nigde nikog , samo mrak i tisina. Bivalo je sve hladnije. Dok sam vadila jaknu iz torbe, zacula sam neke glasove. Okrenula sam se, ali nije bilo nikoga. Glasovi su postajali sve glasniji, ali jos uvek nisam mogla dobro da cujem sta govore. Ponavljala sam u sebi: „ Idi odavde sto brze mozes, trci!” Ali nesto me je vuklo ka tom mestu... Pocela sam da trcim ka glasovima. Pred ocima mi je bila samo mracna suma obasjana mesecinom. Odjednom je neko tiho saputanje pocelo da me okruzuje, sve vise i vise. Mracne figure kretale su se brzo oko mene. Srce je pocelo snazno da mi udara i zavrtelo mi se u glavi. Te figure su bile veoma visoke , imale su crne kapuljace, i lice im je bilo crno, bez usta i nosa, a njihove crvene oci su me gledale neprekidno. Osetila sam da gubim tlo pod nogama i pala na hladnu sumsku zemlju. Sledeca stvar koje se secam je moja soba, jos uvek pomalo mutna. Roditelju i prijatelji bili su oko mog kreveta, zabrinutih lica. Tesko mi je bil od govorim, ali sam ipak uspela da pitam: „Sta se desilo?”. Mama mi je odgovorila: „Sinoc, od trenutka kada si mi javila da dolazis kuci, proslo je 4 sata, a tebe nije bilo, Tata i ja smo se zabrinuli posto nam je komsija rekao da je cuo glasove u sumi... Brzo smo krenuli da te trazimo i nasli te kako lezis na zemlji sva prljava i izgrebana. Na putu do kuce stalno si ponavljala: „Znam ko ste vi, vi ste ljudi senke..” Pomislili su da je sve od pada, ali jos im nije jasno sta mi se desilo. Najgore od svega je sto se svaki put kad je pun mesec desi isti slucaj slican mom, samo sto tih ljudi vise nema. Jos uvek se ne zna sta se sa njima desilo. A ja se nicega ne secam, mozda je to i najbolje. Da nikad i ne saznam ko su bili ti ljudi senke!


<< 03/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
20409

Powered by Blogger.ba